Intеrvju mr Vuka Radojеvića za SNS Informator

Više od godinu dana opština Bečej vodi intenzivne razgovore sa predstavnicima kompanije „Alghanim Nationl Co.” iz Kuvajta, i u tom periodu smo imali priliku da se predstavimo kao lokalna samouprava koja može da bude dostojan partner u realizaciji projekta. Kao rezultat svih tih pregovora jeste potpisivanje memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije – Ministarstva privrede, opštine Bečej, kompanije iz Kuvajta i firme koju su osnovali u Srbiji. Memorandumom o razumevanju predviđene su obaveze svih strana potpisnika i na zadovoljstvo, verujem, svih građana opštine Bečej, na prostoru od oko 24 hektara predviđen je banjsko turistički kompleks, a vrednost investicije je oko 120 miliona dolara. U toku je izrada projektno tehničke dokumentacije od strane partnera iz Kuvajta, a Republika Srbija i opština Bečej rešavaju imovinsko pravne odnose i sledi izmena već postojećeg plana detaljne regulacije za banjsko turistički kompleks – rekao je mr Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej i predsednik OO SNS Bečej.
Kada će započeti radovi na izgradnji banjsko turističkog kompleksa u Bečeju?
- Imajući u vidu sve  neophodne pravne radnje koje aktivno sprovodimo, očekujem da proces prodaje gradskog građevinskog zemljišta u skladu sa svim pozitivnim zakonskim procedurama realizujemo do jeseni ove godine i početkom naredne građevinske sezone da investitor započne radove na izgradnji banjsko turističkog kompleksa u Bečeju.
Koliko je i na koje sve načine lokalna samouprava pomogla ovu investiciju?
- Imajući u vidu da su tokom razgovora predstavnici kuvajtske kompanije više puta dolazili, pogotovo direktor zadužen za finansijsko poslovanje te kompanije, mi smo u tom vremenskom periodu, više od godinu dana, pružili sve neophodne informacije i preduzeli sve neophodne radnje kako bi smo  izašli u susret svim potrebama i zahtevima potencijalnog investitora. S obzirom da smo prošle godine u Bečeju realizovali veliku grinfild investiciju nemačke kompanije „KWS“, to nam je svakako bila referenca i za investitora iz Kuvajta. Time smo pokazali da kao lokalna vlast posedujemo sposobnost da realizujemo jednu tako značajnu investiciju. Ozbiljnost investitora se pokazala i u tome da je i vlasnik kompanije Bašir Abdul Magid Alganem  krajem aprila i početkom maja bio u Bečeju i Srbiji, sa kojim smo imali intenzivne razgovore i u opštini Bečej, ali i u Vladi Republike Srbije. Izuzetnu zahvalnost dugujemo premijeru Aleksandru Vučiću koji je primio delegaciju kuvajtske kompanije i predsednika opštine Bečej na sastanak ovim povodom. Nakon toga smo imali sastanak i sa Željkom Sertićem, ministrom privrede. S obzirom na činjenicu da je na ovaj memorandum saglasnost dala Vlade Republike Srbije, to daje dodatnu ozbiljnost težinu ovom projektu. Zaista, želim da kažem da smo dobili jaku i jasnu podršku Vlade Republike Srbije za realizaciju projekta banjsko turističkog kompleksa u Bečeju.
Šta banjski kompleks može značiti za žitelje opštine Bečej, ali i okolnih opština? Da li će buduća banja ličiti na neku u Evropi?
- Idejni projekat banjsko turističkog kompleksa na 24 hektara, vrednost investicije od 120 miliona dolara i namera vlasnika da poveća iznos investicije, jasno ukazuju da ovaj projekat prevazilazi interese opštine Bečej, pokrajine i Srbije, da zapravo predstavlja investiciju regionalnog karaktera i značaja. Sa planiranim sadržajem koji bi trebalo da ponudi zaista bi bila jedinstvena u ovom delu, verovatno i u celoj Evropi. Ono što smo imali prilike da se uverimo od vlasnika kompanije iz Kuvajta, a iščekivajući projektno tehničku dokumentaciju, sve ide u pravcu da ovaj kompleks ponudi nesvakidašnji sadržaj. Ovakva investicija bi svakako podigla nivo kvaliteta života žiteljima opštine Bečej i okolnih mesta, To znači nova radna mesta u samom banjsko turističkom kompleksu koji pruža neslućene mogućnosti, ali i nova radna mesta kod svih malih i srednjih preduzetnika koji bi trebalo da pronađu mogućnost saradnje sa vlasnicima buduće banje. Svakako, ovakva investicija doprinosi i rastu cena nekretnina u opštini Bečej, smanjuje nezaposlenost i podiže opštu privrednu delatnost.
Kakvi su rezultati predstavljanja gastronomske i turističke ponude Bečeja na Međunarodnoj izložbi „EXPO“ 2015 u Milanu u okviru srpskog paviljona?
- Na Svetskom sajmu EXPO 2015  u Milanu Republika Srbija se pojavila po drugi, opština Bečej prvi put, sa ciljem da se predstavi svetskoj javnosti i promoviše svoj nacionalni identitet kroz hranu i gastronomiju, investicione i turističke potencijale. Dobra hrana i grad Bečej oduvek su bili neraskidivi spoj, što su predstavnici Opštine Bečej i prikazali na „EXPO“  2015. U okviru DMC (Destinacijske menadžment kompanije) prezentacije gastronomskog potencijala destinacije, održan je „ Soja Gastro Show“, kao novi gastronomsko turistički potencijal, ne samo grada Bečeja, nego cele destinacije. Na gastro prezentaciji sojinih proizvoda, osnovni cilj nam je bio da prikažemo grad Bečej kao destinciju na kojoj , pored jake i ukusne tzv. „vojvođanske hrane“, možemo ponuditi i novu liniju zdrave i bezbedne hrane. Naš grad je okarakterisan kao destinacija koja se prilagođava promenama koje se dešavaju u domenu ishrane i da smo spremni na svaki oblik dalje nadogradnje. Ono što želimo da uradimo je svakako dostupnost ovakvog načina ishrane svakom turisti koji poseti bečejske ugostiteljske objekte. Dakle, mi smo se ozbiljno repozicionirali na turističkoj mapi, jer smo pored gastro i eno turizma, akcenat stavili na sportski turizam. Broj noćenja u opštini Bečej u poslednje tri godine drastično je povećan. Za 2013. u odnosu na 2012. godinu broj noćenja je dupliran, u 2014. u odnosu na 2013. godinu imali smo za 80 posto više noćenja, a tendencija rasta se nastavlja i ove godine. Imamo izuzetnu poslovno tehničku  saradnju sa Vaterpolo savezom Srbije, sa kojim imamo godišnje ugovore. Sve selekcije ženske vaterpolo reprezentacije pripreme obavljaju u Bečeju, kao i mlađe selekcije muške vaterpolo reprezentacije. Istovremeno sa njima dolaze i vaterpolo selekcije drugih zemalja iz celog sveta. Česti gosti Bečeja su i predstavnici drugih sportova.
Šta se dešava sa Poljoprivredno indistrijskim kombinatom „Bečej“ i kako lokalna samouprava pomaže da se reši problem ove firme i radnika?
PIK „Bečej“ je najpre privatizovan, poslednje četiri godine se nalazio u stečajnom postupku, da bi pre mesec dana stečajni sudija  proglasio bankrot. Treba imati u vidu da je PIK „Bečej“ od ogromnog značaja ne samo za Bečej, nego za celokupnu poljoprivredu Republike Srbije. Poseduje kompletno zaokružen proizvodni proces u poljoprivredi, od primarne proizvodnje do finalnog proizvoda. I danas u kombinatu radi oko 1.400 radnika, isto toliko porodica egzistira zahvaljujući PIK-u, a treba napomenuti i firme koje su „naslonjene“ na kombinat i koje su dobavljači. Zapravo, zaposleni u kombinatu su ti koji su očuvali proizvodnu delatnost. PIK „Bečej“ i u ovim otežanim uslovima nesmetano funkcioniše i iz tih razloga Vlada Republike Srbije i opština Bečej su apsolutno u funkciji zaposlenih, jer želimo da podržimo nastojanja radnika u cilju očuvanja što većeg broja radnih mesta i proizvodne delatnosti u celini. Želim  da istaknem i naglasim kontinuiran angažman Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom Vučićem i njegovim kabinetom u nastojanju da se reše zatečeni problemi, jer imamo zajednički cilj – očuvanje kombinata u celosti i najvećeg dela radnih mesta. Lokalna samouprava je u prethodne tri godine imala aktivan pristup u prevazilaženju  prethodno nastalih problema u kombinatu iako su formalno pravne mogućnosti i države i opštine minimalne, jer je sudbina PIK-a u rukama najvećih, razlučnih poverilaca tj. banaka. Naša pomoć se ogleda i u tome što aktivno razgovaramo sa stranim i domaćim kompanijama koje pokazuju interesovanje za kupovinu PIK-a „Bečej“. Do sada, verovatno, najveću ozbiljnost za kupovinu kombinata pokazao je konzorcijum firmi iz Danske. U kabinetu premijera obavljeno je više razgovora uz učešće predstavnika Vlade Republike Srbije, opštine Bečej, stečajnog upravnika, menadžmenta i predstavnika sindikati PIK „Bečej“, gde je danski konzorcijum jasno pokazao zainteresovanost i želju da sačuva većinu radnih mesta i da u narednih pet godina investira preko 70 miliona evra u dalji razvoj kombinata.
Da li ste zadovoljni saradnjom sa nemačkim investitorom – fabrikom za doradu semena „KWS“, ali i sa drugim firmama iz Nemačke koje posluju u Bečeju?
- Moram da izrazim ogromno zadovoljstvo jer smo sa nemačkim investitotom „KWS“ realizovali grinfild investiciju u Bečeju, iako su imali na raspolaganju i konkurentne lokacije u drugim opštinama za ovu investiciju i uz opstrukciju pokrajinske administracije. Nemački investitor je kupio 15 hektara građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni i investirao preko 30 miliona evra. Fabrika direktno i indirektno obezbeđuje oko 250 radnih mesta. Ova investicije je realizovana bez ikakvih subvencija lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, što smatram posebnim uspehom kada je u pitanju realizacija ovako značajne investicije. Ono na šta sam ponosan, a verujem i građani opštine Bečej, jeste činjenica da je ova lokalna pokazala visok nivo sposobnosti i spremnosti da odgovori na sve potrebe i zahteve nemačkog investitora. Opšte poznato je koliko su Nemci precizni kada su u pitanju određeni rokovi, sve saglasnosti i dozvole su bile u skladu sa njihovim zahtevima i pokazali smo se kao odgovoran partner. Sada u razgovoru sa potencijalnim investitorima koji žele da dođu u Bečej imamo dobru referencu. Nismo više u poziciji da obećavamo i kažemo da možemo, želimo i hoćemo, nego imamo konkretan primer realizovane grinfild investicije. Inače, takve investicije kao što je „KWS“ nije bilo tridesetak godina u Bečeju. Pregovore smo vodili tokom 2013. godine, zemljište smo prodali u oktobru iste godine, u martu 2014. tadašnji ministar privrede Igor Mirović je položio kamen temeljac, probna proizvodnja je počela u avgustu, a u novembru mesecu prošle godine premijer Vučić je fabriku otvorio i pustio u rad. Dosadašnja saradnja sa „KWS“ je na zadovoljavajućem nivou, ali očekujem da se taj nivo saradnje intenzivira kada fabrika dostigne pun kapacitet proizvodnje i dostigne maksimalan broj zaposlenih. Takođe, želim da napomenem izuzetnu saradnju sa još dve nemačke firme u Bečeju, a to su „Knott autoflex“ i „Linde gas“. „Knot autoflex“ zapošljava blizu 300 ljudi i u toku su razgovori sa vlasnikom o prodaji gradskog građevinskog zemljišta radi proširenja proizvodnog kapaciteta što će dovesti do otvaranja novih radnih mesta. „Linde gas“ ima oko 80 zaposlenih i u Bečeju će realizovati pilot projekat a u vezi primene gasova koji oni proizvode u proizvodnji povrća. U kontekstu dobre saradnje sa nemačkim firmama u opštini Bečej je organizovan sastanak sa direktorom Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martinom Knapom i direktorima „KWS“, „Linde gas“ i „Knott autoflex“. Svi su se pohvalno izrazili o odnosu opštine prema potrebama nemačkih firmi, ali isto tako opština Bečej može biti zadovoljna saradnjom, jer pomenute firme imaju zavidan nivo društvene odgovornosti i aktivno pomažu lokalnoj zajednici.
Da li ima još investitora zainteresovanih za ulaganje u opštinu Bečej? Šta lokalna samouprava čini da bi ih privukla?
- Pored zainteresovanih za PIK „Bečej“ imamo kontinuirane razgovore sa potencijalnim investitorima, kako stranim tako i domaćim, a u pitanju su različite proizvodne delatnosti. Kako bi ih privukli i Bečej učinili atraktivnim za ulaganje, značajna sredstva, oko 200 miliona dinara, uložili smo u industrijsku zonu koja ima preko 350 hektara. U pitanju je ulaganje u infrastrukturu, energetski kapacitet je pojačan sa 24 na 100 MW, urađena je gasifikacija i kanalizaciju dela zone. Što se tiče brzine dobijanja neophodnih saglasnosti i dozvola pokazana je ažurnost i odgovornost na primeru „KWS“-a. Pored infrastrukturnog opremanja industrijske zone, u prethodne tri godine uložena su značajna sredstva i u lokalnu infrastrukturu namenjenu podizanju kvaliteta života građana Bečeja i naseljenih mesta. Tu pre svega mislim na asfaltiranje ulica, javnu rasvetu, kanalizaciju, vodosnabdevanje, nema osnovne i srednje škole u Bečeju u kojoj nije realizovana značajnija investicija. Što se tiče vodosnabdevanja, između ostalog, Bačko Petrovo Selo, najveće naseljeno mesto u opštini, biće priključeno na gradski vodovod, investicija je oko 50 miliona dinara. Implementira se i najsavremeniji hlorizator za dezinfekciju u fabrici vode u Bečeju, a takođe i u Bačkom Gradištu će biti realizovana ista investicija do kraja godine. Počeli su radovi na zatvaranju većeg dela deponije komunalnog otpada u Bečeju koja predstavlja crnu ekološku tačku po okolinu. Uskoro se očekuje početak kompletne rekonstrukcije trga u centru Bečeju kojom bi se povratio stari sjaj centralnog trga nakon višegodišnjeg propadanja i zapuštenog stanja. Veći deo puta Bečej-Bačko Petrovo Selo je rekonstruisan krajem 2012. godine, a u narednom periodu treba da se uradi manji deo od oko dva kilometra. Započeli  su i radovi na izgradnji kružnog toka na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada i Novog Bečeja, radi bezbednije saobraćajne komunikacije.
Ove aktivnosti kao i kompletna rekonstrukcija tranzitnog puta u industrijskoj zoni koji je desetinama godina u zapuštenom stanju realizuje se u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja i JP „Putevi Srbije“. Sve ove navedene investicione aktivnosti imaju za cilj privlačenje investitora, ali isto tako i podizanje kvaliteta života svih građana opštine Bečej – rekao je mr Vuk Radojević.